Naš pristup ide u pravcu pluraliteta, otvorenosti i brojnih mogućnosti. Budućnost ne vidimo kao jednu ili fiksnu. Postoje brojne moguće budućnosti i možemo da radimo na ostvarenju one koju odaberemo. Živimo u promenjivom, dinamičnom okruženju, svetu koji se stalno menja. Dok radimo na odabranoj i željenoj budućnosti, obraćamo pažnju na signale koji bi ukazivali da li se neka druga budućnost pomalja.

Ne težimo predviđanjima, mada ih rado čitamo i pratimo. Umesto toga, gradimo kapacitet i našu pismenost o budućnosti odnosno jačamo urođenu sposobnost svakog čoveka da anticipira i deluje u skladu sa tim. Ako obratimo pažnju na signale mogućih budućnosti, smanjuje se verovatnoća da nas potpuno iznenade događaji ili da propustimo da se dobro spremimo za posledice ili da kasno reagujemo na njih.

Nismo isključivo usmereni na budućnost a na štetu sadašnjosti. Cilj našeg razmišljanja o budućnosti je da danas donesemo bolje odluke o važnim pitanjima. U svakom trenutku u vremenu, postoji samo sadašnjost. Budućnost ne postoji, zato i ne postoje činjenice o njoj. Međutim, postoje ljudske predstave o budućnosti, koje mogu značajno da utiču na naše izbore, pravce delovanja. Postoje i predrasude o tome šta je moguće ili izvesno, koje sužavaju ili šire opcije koje razmatramo. Konačno, postoje „džepovi“ budućnosti prisutni u sadašnjosti, koje nam pokazuju moguće alternative dominantom sistemu u kome sada živimo.   

Nastojimo da dobro razumemo nosioce promena, makro-istorijske trendove u osnovi ljudskog društva. Potrošački trendovi i preuveličavanje značaja poslednje reči tehnike stvara šum, skraćuje naš vidik, sužava horizont posmatranja. Svi trendovi su podaci o prošlosti, da bi sagledali budućnost moramo da tragamo za signalima stvari koje se pomaljaju i da razumemo obrasce društvenih, ekonomskih, političkih i tehnoloških kretanja kroz istoriju.

#VIDIMOSEUBUDUCNOSTI