Trenutno postoji značajan stepen očajanja u svetu. Pandemija virusa COVID19 i dalje traje, polikriza je nova reč u našim rečnicima. Rat u Ukrajini, inflacija, klimatske promene, nadmetanje velikih sila, energetika, hrana…izazivaju velike nepoznanice u pogledu budućnosti. Postavlja se pitanje – gde pronaći nadu?

UNESCO – Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, ustanovila je 2021. godine drugi decembar kao World Futures Day – Svetski dan budućnosti. Cilj je bio da se vladama ukaže na potrebu upražnjavanja „razmišljanja o budućnosti“ (futures thinking) kao pristupa koji može da unapredi pripremu i reagovanje na buduće krize, javne politike učini održivim i da podrži kreativnost i imaginaciju.

Svakako da je usmereno i sistematično razmišljanje o budućnosti vremenski zahtevno. Međutim, treba imati u vidu da se vaša aktuelna poslovna pozicija, vaša sadašnjost, nekada bila budućnost o kojoj „nije bilo vremena da se o njoj razmišlja“. Nastala je na osnovu planiranih aktivnosti, ako ste bili u stanju da ih realizujete onako kako ste nameravali, ali i iz stvari koje ste hteli da uradite, ali nikada niste stigli, jer ste bili previše zauzeti.

Od samih početaka ljudskih zajednica pa kroz čitavu istoriju, postojala je jaka želja da se sazna šta budućnost donosi. Stoga su razvijene razne tehnike gledanja unapred, od magijskih do naučnih. Taj put bio je dugačak i prošao kroz nekoliko značajnih faza. Prvi dokazi upotrebe proročanstva i predvidjanja datiraju 47,000 pre nove ere. Zatim sledi upotreba astrologije u Mesopotamiji, 3,000 pre nove ere. U staroj Grčkoj, najpoznatije je bilo Deflijsko proročište a istovremeno se javljaju i takozvani staro grčki logografi, jedni od prvih istoričara zapadne civilizacije.